Uoči velikog studentskog protesta zakazanog za sutra, 28. jun – Vidovdan, u Beogradu, i u Prokuplju se oseća tenzija. Radnici Zdravstvenog centra Prokuplje tvrde da se na njih vrši organizovani pritisak da prisustvuju kontraskupu u tzv. „Ćacilendu“.
Pritisak na radnike
Prema navodima, zaposleni se pozivaju da „podrže vlast“ u zamenu za besplatan prevoz, obrok, piće, a nezvanično se pominje i dnevnica. Pritisak se, kažu, posebno usmerava na muške radnike.
Većina nas ne želi da ide, ne želimo da budemo suprotstavljeni našoj deci, studentima i profesorima. Niko ne želi sukobe. Ipak, ne usuđujemo se da govorimo javno, jer strah od posledica je ogroman. ostavlja se pitanje: koliko košta čovek da pristane da ide protiv studenata, profesora, dece? Da se priključi kampanji u kojoj se pokušava diskreditovati autentični bunt mladih ljudi, sve zarad očuvanja vlasti jedne male, privilegovane grupe, kažu sagovornici portala Prokuplje Press, insistirajući na anonimnosti.
Dodaju da je među zaposlenima rasprostranjen otpor prema učešću u ovakvim skupovima, ali da se pretpostavlja da će deo ljudi, iz straha ili lične koristi, pristati i predstavljati se kao „studenti koji žele da uče“.
Slična praksa i u drugim gradovima
Slični pritisci prisutni su i u drugim gradovima Srbije, pa Prokuplje, nažalost, nije izuzetak. Zaposleni u javnim preduzećima i ustanovama često dobijaju neformalne „pozive“ ili instrukcije da učestvuju na kontraskupovima, uz koje se često provlači pretnja da će svako odsustvo „biti primećeno“. Mnogi od njih, uprkos neslaganju, osećaju se primoranima da ćute i povinuju se pritiscima.
Taoci sistema
Mnogi zaposleni, iako se ne slažu sa ovakvom praksom, nalaze se u svojevrsnoj egzistencijalnoj klopci. Svesni posledica, ne usuđuju se da pruže otpor niti da napuste posao, jer bi time ugrozili sopstvenu sigurnost i egzistenciju svojih porodica. Strah od otkaza, degradacije ili osude čini ih taocima sistema u kojem poslušnost postaje važnija od ličnih uverenja i dostojanstva.
Kriza vrednosti
Prisilna organizacija odlazaka, pritisci na radna mesta, političke manipulacije i zloupotreba državnih resursa govore o ozbiljnoj krizi vrednosti i dubokoj moralnoj podeljenosti u društvu. U takvom političkom ambijentu, umesto demokratskog dijaloga, dominira atmosfera straha, ucena i kontrole, čime se guši svaka kritička misao i obesmišljava ideja slobodnog građanskog delovanja. Ne želimo takvo društvo.