Vraćanje sata, odnosno prelazak sa letnjeg na zimsko računanje vremena, tema je koja se svakog oktobra ponovo otvara u javnosti. Iako je ova praksa u savremenom svetu mahom automatizovana (jer telefoni i računari samostalno podešavaju vreme), mnogi se i dalje zbune oko toga da li kazaljke idu unapred ili unazad. Jutros smo ponovo „dobilli jedan sat više sna“, pa je pravo vreme da objasnimo zbog čega se pomera sat, u kojim terminima i kakva je uopšte svrha ovog sistema.
Zašto se uopšte vraća sat?
Letnje i zimsko računanje vremena uvedeno je kako bi se što bolje iskoristilo dnevno svetlo. Ideja je da se tokom toplijeg dela godine, kada su dani duži, čovekov aktivni period približi prirodnom osvetljenju, što je trebalo da donese uštede energije. Prvo pomeranje sata uvedeno je u nekim državama još u Prvom svetskom ratu, a kasnije tokom energetske krize 70-ih postalo je standard u mnogim zemljama, pa i u Srbiji.
Koliko puta godišnje i u kojim terminima?
Sat se pomera dva puta godišnje:
-
Krajem marta — prelazak na letnje vreme, kazaljke idu unapred (gubimo jedan sat sna)
-
Krajem oktobra — prelazak na zimsko vreme, kazaljke idu unazad (dobijamo jedan sat sna)
Standardno pravilo glasi: pomeranje se obavlja u 3:00 ujutru, kada se sat vraća na 2:00, ili obrnuto u martu kada sa 2:00 prelazi na 3:00. Time se izbegava pometnja u saobraćaju, avijaciji, železnici i drugim važnim sistemima.
Najduži i najkraći dani u godini
Pomeranje sata direktno utiče na osećaj dužine dana. Nakon prelaska na zimsko vreme, mrak pada ranije, što čini da nam dani izgledaju kraći, iako se najkraći dan u godini prirodno javlja 21. decembra. Posle prelaska na letnje vreme, dan traje duže u večernjim satima, što je, logično, i bila prvobitna ideja. Nekada se to posebno osećalo u svakodnevnom životu, dok je danas manje-više sve automatizovano, pa većina ljudi ni ne primeti tehničku promenu, već samo razliku u ritmu i svetlu.
Tehnologija preuzima posao
Dok su ranije ljudi sami podešavali satove na zidovima, ručnim satovima, kućnim aparatima ili u automobilima — danas se većina uređaja podešava automatski putem internet signala ili operativnih sistema. Zato vrlo često shvatimo da je sat vraćen tek kada se probudimo odmorniji nego obično. Ipak, kako još uvek postoji poneki analogni sat, budilnik ili automobil koji traži ručnu intervenciju, podsećanje nikad nije na odmet.
Da li je svrha i dalje opravdana?
Već godinama se vodi rasprava da li ovaj sistem treba ukinuti. Dok jedni tvrde da više nema značajne uštede energije i da pomeranje narušava biološki ritam ljudi, drugi ističu prednosti dužeg dana tokom letnjeg perioda. Evropska unija je čak predlagala ukidanje pomeranja, ali konačna odluka još nije zaživela u praksi.
Do daljnjeg, sve ostaje isto
Vraćanje sata nije samo znak da nam sledi duži period mraka u popodnevnim satima, već i podsetnik da su neke tradicije, nastale iz praktičnih razloga, i dalje među nama iako su vremena znatno drugačija. Bilo da ste ljubitelj dužih letnjih večeri ili dodatnog sata sna u oktobru, jedno je sigurno — ova tema će nas pratiti još neko vreme, makar do sledećeg pomeranja.
