Toplički okrug se u poslednjih 70 godina suočava sa demografskim padom koji ni veliki ratovi nisu uspeli da izazovu. Od više od 149.000 stanovnika u 1953. godini, do svega 77.900 prema popisu iz 2022. godine. Ima li spasa Toplici, da li će se i kada ugasiti sva sela? Da li će država imati snage i volјe da ovaj kraj ne ostavi u tišini.
Istorijski pad stanovništva
Od 1953. do 2022. godine, broj stanovnika Topličkog okruga opao je za preko 70.000:
Prema zvaničnim procenama, to je u proseku više od 1.000 lјudi manje svake godine. Ovo su alarmantni podaci i zaslužuju da se njima država sistemski bavi ukoliko ne želi da Srbiju svede na par urbanih sredina dok bi ostatak Srbije bio potpuno prazan.
Sela u Toplici koja su bez žitelja
Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2022. godine naselјa u Toplici u kojima više nitijedna osoba ne živi su sledeća: Rgaje (Prokuplje), Tačevac (Kuršumlija), Vukojevac (Kuršumlija).
Sela sa manje od 5 stanovnika
Prema popisu iz iste godine, sledeća sela (ukupno 10) u Topličkom okrugu imaju manje od 5 stanovnika: Donja Bejašnica (1), Bresnik (2), Bukuloram (2), Vidovača (5), Grabovac (3), Žalica (1), Prekorađa (3), Mačja Stena (4), Široke Nјive (1)
Ova naselјa, formalno postoje, ali u njima se život svodi na preživlјavanje u izolaciji.
Život na kraju puta
Uz šokantne statistike, realnost života u mnogim selima je čak dramatičnija. Postoje sela na Radanu koja su i na više od 10 km udaljena od asfaltnog puta. Ovde su ljudi prepušteni sami sebi, izolovani i upućeni jedni na druge. Sela se ne prazne zbog mode, već zbog nemogućnosti, i dokle god do kuće ne dođe put, do sela će doći samo slika prošlosti.
Samo primera radi, Prokuplјe je udalјeno od Belolјina oko 16 kilometara, što je približno 15 minuta vožnje. Međutim, od Belolјina do Trnovog Laza ima dodatnih 14 kilometara, od čega je više od polovine makadamski put. Putovanje do ovog mesta, u zavisnosti od godišnjeg doba i vremenskih uslova, može da traje i više od sat vremena, a o posledicama po putničke automobile da i ne govorimo. Neko ko bi hteo da ode još dalje preko Tovrljana do Širokih Njiva trebaće mu još toliko za ovaj naslavni podvig. Kako smo došli do toga da nam putovanje do rodnog mesta bude podvig i off road avantura.
Ipak, život u ovim predelima nosi i nešto što se ne može izmeriti brojkama. Neverovatan prirodni ambijent — šume, brežulјci i vidici koji oduzimaju dah, čist vazduh — bez industrije, buke i automobilskih gasova a tu je i domaća, zdrava hrana — sve što se proizvodi, proizvodi se po tradiciji i bez hemije, cvrkut ptica, potpuna harmonija sa prirodom, dug život.
Šume su gotovo čitavog leta i jeseni prepune šumskih plodova, pečuraka, dovljih jagoda, kupina, trešanja, šipuraka, drenjina, ima i zelja i lekovitih trava, darova blagoslovenih ili prokletih nataknutom prirodom.
Ove vrednosti su sve ređe u savremenom svetu i mogu biti temelј za novu, održivu politiku povratka lјudi na selo — ali samo ako ih država i lokalne samouprave prepoznaju i podrže.
I šta ćemo sad!?
Iako se u javnosti često govori o povratku na selo i finansijskim podsticajima, stvarnost u Toplici pokazuje da se ti programi retko sprovode dosledno. Nedostaju dugoročne i sveobuhvatne mere koje bi umesto jednokratne pomoći donele trajno rešenje. Nije dovolјno otvoriti konkurs – potrebno je stvoriti uslove da neko u tim selima zaista i poželi da ostane, da se neko vrati, de se ponovo rađaju seoska deca.
Promene neće doći same. Potreban je ozbilјan, sveobuhvatan pristup koji podrazumeva obnovu infrastrukture, povratak javnih službi, podršku mladim porodicama i programe koji tretiraju život u selu kao ravnopravan, a ne zaostali izbor. Potrebno je zaustaviti negativan trend depopulacije i na selu omogućiti uslove dostojne života. U suprotnom, prazne kuće će ostati jedina stalna adresa bivših naselјa Toplice.
Jedna od konkretnih mogućnosti koja bi mogla da pokrene novi život u ruralnim delovima Toplice je razvoj seoskog turizma. Prirodne lepote, tišina, tradicionalni način života i zdrava hrana – sve to postaje atraktivno modernom čoveku u potrazi za mirom i autentičnim iskustvima.
U tom kontekstu, subvencije za seoski turizam ne bi trebalo da budu samo deo turističke politike, već instrument obnove zajednica. Uz podršku za renoviranje starih kuća, uvođenje osnovne infrastrukture i promociju lokalne kulturne ponude, napuštena sela mogu postati nove destinacije za odmor, učenje i povratak prirodi.
Seoski turizam nije čarobno rešenje – ali je dokazano da u kombinaciji sa podrškom domaćoj polјoprivredi i preduzetništvu, može usporiti, pa čak i preokrenuti demografsku pustoš.
Ako se sada ne oslušnu ova mesta i ne povuče prva linija zaštite – nestajanje neće biti pitanje decenija, već popisa. I neće nestati samo kuće – već uspomene, vrednosti, smisao.