Ministar prosvete, Dejan Vuk Stanković najavio je mogućnost skraćenja školskih časova sa 45 na 30 minuta, kao i ograničavanje upotrebe mobilnih telefona i snažnije uvođenje veštačke inteligencije i digitalnih tehnologija u nastavni proces, ocenjujući da se obrazovni sistem mora prilagoditi savremenim navikama i načinu pažnje učenika.
Skraćenje školskih časova: Pažnja učenika i psihološki argumenti
Govoreći o ideji kraćih časova, Stanković je naveo da je ona psihološki utemeljena, jer učenici danas, kako je istakao, imaju takozvanu difuznu i sekvencijalnu pažnju, koja je vezana za kraće vremenske intervale. Prema njegovim rečima, savremena nastava zahteva stalnu interakciju, fokus i aktivno učešće učenika, što je drugačije od nekadašnjeg, autoritativnog modela škole.
Novi modeli nastave i uloga tehnologije
Stanković je naglasio da se obrazovanje sve više usmerava ka komunikacionom i interaktivnom modelu, u kojem značajnu ulogu imaju veštačka inteligencija, digitalne tehnologije i inovativne nastavne metode. Cilj ovakvog pristupa, kako je istakao, jeste da se učenici podstaknu na samostalno razmišljanje, razumevanje gradiva i aktivno učenje, a ne na puko reprodukovanje činjenica.
Ograničenje mobilnih telefona u školama
Jedna od tema o kojoj će se, prema njegovim rečima, voditi dodatna rasprava jeste i upotreba mobilnih telefona u osnovnim i srednjim školama. Stanković je naveo da će kroz argumentovanu diskusiju i razmenu mišljenja biti odlučeno da li će telefoni biti potpuno ili delimično zabranjeni, uz procenu njihovog uticaja na pažnju i koncentraciju učenika.
Ideja o kraćim časovima već pominjana
Podsetimo, o mogućem skraćenju časova u školama u Srbiji počelo je da se govori početkom decembra, kada je tu temu otvorio i Aleksandar Vučić. Tada je istaknuto da cilj ove mere nije kraći boravak đaka u školama, već veći nivo koncentracije i efikasnosti u radu. Inače, časovi od 30 ili 35 minuta već su primenjivani u vanrednim okolnostima, poput perioda pandemije ili specifičnih situacija u školama.
Otvoreno pitanje sadržajnosti nastave
Ipak, među prosvetnim radnicima ostaje otvoreno pitanje koliko bi časovi od 30 minuta mogli biti sadržajni, naročito imajući u vidu obim i složenost nastavnog gradiva. Pojedini profesori ističu da skraćenje školskih časova može imati smisla ukoliko su isti organizovani u blokovima, na primer kroz više uzastopnih termina istog predmeta u toku dana. U suprotnom, upozoravaju da postoji rizik da se nastava svede na površno obrađivanje lekcija, bez dovoljno vremena za objašnjenja, vežbu i proveru znanja.