Iza svakog velikog sportskog rezultata ne stoji samo talenat, već i vizija, posvećenost i godine predanog rada. U slučaju mlađih selekcija Rukometnog kluba iz Blaca, ta priča ima ime i prezime. Stefan Jovanović je čovek koji je godinama unazad u tišini gradio sportski sistem rada kakav lokalna sredina do sada nije imala. U razgovoru za naš portal, prvi put otvoreno govori o izazovima, motivaciji i odgovornosti koje nosi rad sa decom, ali i o tome zašto rukomet nije sport za svakoga.
Rezultati M14 lige
U okviru Super lige Centralne Srbije za dečake do četrnaest godina (M14), Rukometni klub „Jastrebac“ iz Blaca uspešno je završio sezonu osvajanjem četvrtog mesta. Iako to nije bilo dovoljno za plasman na finalni turnir, tim je pokazao izuzetnu borbenost i posvećenost tokom celog takmičenja. Posebno su se istakli u poslednjim kolima, ostvarivši pobede nad ekipama „Mladost 2012“ rezultatom 25:18 i „Lavići 026“ sa 23:17. Ovi rezultati potvrđuju kontinuirani napredak i kvalitet rada sa mlađim kategorijama u klubu.
Izvor slike – Zvanična Facebook stranica RK Jastrebac Blace
U nastavku, prenosimo razgovor sa trenerom koji stoji iza ovih uspeha – o klubu, radu sa decom i viziji budućeg razvoja rukometa u Blacu.
„Ili radim kvalitetno ili ne radim uopšte“ – razgovor sa trenerom koji stoji iza velikog uspona rukometa u Blacu
Evo kompletnog intervjua sa trenerom Stefanom Jovanovićem:
Koliko dece trenira u mlađim selekcijama kluba i kojeg su uzrasta?
U mladjim selekcijama rukometnog kluba trenira oko 45 dečaka, uzrasta od 7 do 16 godina.
Koliko često deca treniraju i koliko traju njihovi treninzi? Kako komentarišete njihov napredak u odnosu na prvi dan treniranja?
Najmladji rukometaši (od 7 do 9 godina) treniraju dva puta nedeljno i njihovi treninzi traju po sat vremena, oni nešto malo stariji (od 10 do 12 godina) treniraju tri puta nedeljno i njihovi treninzi traju po sat i po vremena, dok najstarija grupa (od 13 do 16 godina) trenira pet puta nedeljno i njihovi treninzi traju po potrebi od sat i po, do dva sata. Što se napretka dečaka tiče, smatram da je i iznad očekivanja i da, po mom mišljenju, dolaze i te kako zanimljive generacije čijim ćemo se uspesima radovati.
Kako izgledaju vaši treninzi, da li je fokus na fizičkoj spremi ili više pažnje posvećujete taktici?
Što se treninga tiče, trudim se uvek da dečacima trening bude pre svega zanimljiv, a onda i produktivan. Uglavnom, na nekom samom početku sve se svodilo na igre sa loptom i takmičenjima za vreme treninga, a onda, kada su dečaci već zavoleli prostor u kome treniraju i „shvatili“ mene kao trenera, onda smo pristupili ozbiljnijem radu i pripremi za naše prve utakmice i izazove. Sada je već to sistem, gde jedan period treninga podrazumeva i fizičku spremu, a u toku takmičenja dosta vremena posvećujemo analizi utakmica, kao i taktici i pripremi za predstojeće utakmice.
Jesu li vam omogućeni adekvatni uslovi za rad i postoji li nešto što bi trebalo da se poboljša po tom pitanju?
Uslovi za rad su dosta korektni, a sportska hala nam je uvek na raspolaganju. Isto tako, moram da napomenem i javno se zahvalim svim ljudima koji su u proteklom periodu pomogli i olakšali rad mladjih kategorija našeg kluba u vidu donacija sportske opreme, kao i rekvizita za trening.
Koje osobine najviše cenite kod mladih igrača i koju poruku biste poslali svim klincima koji razmišljaju o upisivanju na rukomet ili generalno bavljenju sportom?
Kod mladih igrača najviše cenim pre svega posvećenost, rad, disciplinu i na kraju odgovornost. Ja ću ovde pre svega pozvati sve zainteresovane dečake da se priključe našem timu (bez obzira što nas ionako već ima mnogo😀) i da sa nama upoznaju svu draž i lepotu rukometa i sporta generalno.
Kako funkcionišu ligaška takmičenja za mlađe kategorije? Razlikuju li se previše od formata za seniore?
U suštini ligaška takmičenja za mladje kategorije možemo podeliti na nekoliko nivoa, tako da se izrazim, a svaki sledeći nivo je teži i kvalitetniji od prethodnog gde završnica sezone nije ista u svim uzrastima i ona zavisi od broja prijavljenih ekipa. Pa tako ove godine u uzrastu dečaka do 14 godina imamo jedan nivo više u odnosu na druge kategorije, a sve zbog velikog broja prijavljanih timova.
Kako biste u par rečenica opisali takmičarsku sezonu iza vas?
Takmičarsku sezonu koja se polako bliži kraju bih opisao kao i više nego uspešnu, definitivno. Činjenica je da ja gotovo nikad ne mogu da budem sto posto zadovoljan ili možda mogu ali to vešto krijem. Uglavnom, meni je najbitnije da su dečaci posvećeni, srećni i da odrastaju u jednom zdravom sportskom kolektivu.
Da li ste zadovoljni rezultatima koje ste ostvarili ove sezone?
Uf, sezona sa dosta dobrih i iznenadjujuće dobrih rezultata. Baš je bilo trenutaka kada su dečaci iznenadili čak i mene, koji svakodnevno provodim vreme sa njima i otprilike znam njihove mogućnosti. Bilo je trenutaka kada nisam verovao u to što su „napravili“ na terenu, povremeno osvrtanje oko sebe i pomisao da sanjam to što zapravo vidim. Zajedno smo uživali u svim pobedama i osvojenim turnirima širom Srbije, na neki način uživali smo i u porazima jer i oni su sastavni deo sporta. Sve u svemu, za jedno malo mesto, slobodno mogu reći godina za pamćenje i ponos! Ma kako god se ona završila, već sada je uspešna…definitivno!
Kakvi su vaši planovi i ciljevi za narednu sezonu, kako na trenerskom, tako i na igračkom planu?
Planovi za sledeću sezonu su isti kao i za prethodnu, dobre stvari ne treba menjati 😀 Šalu na stranu, u planu je da mališani učestvuju na međunarodnom rukometnom kampu „Rastimo“, gde i ja učestvujem kao jedan od trenera. U planu je mnogo putovanja, učešća na turnirima širom Srbije, imamo i neke ponude za učešće van Srbije (razmotrićemo) i svakako učešće u ligaškim takmičenjima!
Što se ciljava tiče, možda sam ja tu malo specifičan, ali ja nemam cilj i zaista je tako. Ja sam sa dečacima na „pravom putu“ i videćemo dokle će nas on odvesti! Granice definitivno ne postoje! Što se mene i mog trenerskog posla tiče, ja sam neko ko je na početku (bez obzira na 22 godine staža u rukometu) i neko ko uz dečake konstantno uči i željan je da napreduje. Tu sam uz dečake, niti vidim sebe na drugom mestu, niti želim da pričam o tome, besmisleno je. Moj igrački status je rešen onog dana kada sam počeo da radim sa dečacima, oni su me možda u nekim trenucima i „zadržali“ u klubu, tako da nema potrebe i tu otvarati neke opcije!
Koji uspeh biste posebno izdvojili kao najznačajniji za nepune tri godine rada?
Bilo je za ovo kratko vreme mnogo uspeha i osvojenih pehara, u svim kategorijama, što na turnirima na nivou Srbije, što na medjunarodnim turnirima ali meni je definitivno najveći uspeh broj dece koji trenira u rukometnom klubu, kao i njihova posvećenost i upornost…definitivno!!!
Za kraj, iz kluba pozdravljaju sve topličane. Nama je bila velika čast da razgovaramo sa divnim, profesionalnim i pre svega kulturnim čovekom.
