Fotografije s lica mesta (maj 2025) jasno prikazuju — rekonstruisane kuće od blata, pruća i trske koje su nekada služile kao edukativni eksponati danas su zapuštene do neprepoznatljivosti. Deluju kao da ih niko nije obišao godinama.
Pločnik je krajem 90-ih, zahvaljujući Muzeju Toplice i Narodnom muzeju Srbije, dospeo u centar pažnje kao jedno od najznačajnijih nalazišta vinčanske kulture. Otkriće najstarijih tragova metalurgije u Evropi (oko 5500. p.n.e.) dalo je ovom lokalitetu međunarodni značaj. U to vreme rekonstruisano je nekoliko objekata od pletera, blata i trske. Otvorena su vrata za edukaciju, turizam i nauku.
A onda – tišina i korov
Dvadeset i više godina kasnije, slike s lica mesta govore više od reči. Objekti propadaju, krovovi su urušeni, drvene konstrukcije nakrivljene, a staze zarasle u travu. Nema posetilaca, nema vodiča, nema znakova da je ovo kulturno dobro uopšte aktivno. Niti lokalne vlasti, niti institucije koje su nekada bile nosioci projekta više ne pokazuju interesovanje.
Julka Kuzmanović Cvetković, arheolog u penziji i idejni tvorac Arheo parka, podelila je svoje razočaranje:
Bila sam u Pločniku pre neki dan, žalosnim povodom. Umrla je moja draga Lila, žena u čijoj je kući boravila arheološka ekipa sedamdesetih godina prošlog veka. Tužno. Jednako tužno kao i umiranje Arheo parka u koji je uloženo mnogo nade, energije i dobre volje.
Počeli smo s proleća 2009. sa željom da oživimo neolit. Ja sam imala ideju, Milan Radovanović je radio projekat, direktor AD”Planinka”je ponudio saradnju i za nekoliko meseci je niklo pet kuća. Kasnije smo mi iz Muzeja Toplice uređivali, organizovali topljenje rude, pečenje hleba; uz pomoć prijatelja pravili Neolitsku naučnu žurku, predavanja… Bilo je to mesto gde su i mladi i stari rado dolazili. Bilo je gostiju iz okoline ali i sa drugih kontinenata.
Sad je sve urušeno, propada. Zašto?! Ne znam. A moglo je bolje… samo su se sklopile nesrećne okolnosti, zafalilo para, neke druge stvari su bile prioritet.
Ja sam u penziji, od 2019. i ne mogu sebi da oprostim što ranije nisam odnegovala naslednika. A kad bi se stvorili uslovi, rado bih pomogla, ako me se neko seti…, – rekla je Kuzmanović Cvetković.
Ko (ne) gazduje Pločnikom?
Formalno, lokalitet je pod upravom Muzeja Toplice. Poslednje veće ulaganje bilo je 2014. godine kada je, uz pomoć firme Planinka iz Kuršumlije, otvoren “arheološki park na otvorenom”. Od tada — institucionalna tišina. Turistička organizacija Prokuplja Pločnik uopšte ne promoviše. Nema ni osnovne infrastrukture — info-tabli, toaleta, čuvarske službe. Stručnjaci upozoravaju da ovakvi objekti zahtevaju stalno održavanje, posebno s obzirom na prirodne materijale koji brzo podležu propadanju.
Obratili smo se Narodnom muzeju Toplice u potrazi za odgovorom – zašto je park zapušten i postoje li planovi za njegovu obnovu? Odgovor smo dobili od direktorice Muzeja, Ljiljane Krasić:
Narodni muzej Toplice se do pre par godina starao o neolitskom naselju Pločnik, dok je bilo u vlasništvu Železnice Srbije sa kojima smo imali Ugovor o zakupu i redovno plaćali zakupninu. Odlukom Vlade Republike Srbije 2022. godine parcele na kojima se nalaze kućice i objekat su prenešene na Grad Prokuplje. Do danas nije prenešeno na muzej, tako da nismo u mogućnosti da bilo šta uradimo po tom pitanju. Nemamo mogućnost za apliciranjem kod resornog ministarstva za obnovu arheo parka zato što nismo vlasnici niti nam je dato pravo korišćenja. Grad planira projekat za 2026. godinu, i kada bude gotovo idejno rešenje javnost će biti obaveštena o tome, – navela je Krasić.
Umesto kulturnog centra — simbol nemara
Neolitsko naselje Pločnik moglo je biti edukativni centar za učenike, mesto kulturnih manifestacija, stanica kulturnog turizma juga Srbije. Na kratko je i bilo. Umesto toga, ono se danas nalazi u stanju raspadanja koje ne samo da obesmišljava ranije napore već i sramoti ideju očuvanja kulturnog nasleđa.
Neolitsko naselje Pločnik nije samo arheološka tačka – to je mesto koje simbolizuje koliko (ne)cenimo svoje poreklo. Propadanje ovog lokaliteta ne govori samo o jednoj lokaciji u Toplici – već o celokupnom odnosu države i institucija prema kulturnom nasleđu.
Umesto da bude ponos, edukativni centar, poligon za kulturni turizam – Pločnik je danas opomena. I pitanje: možemo li sebi priuštiti da ovako zaboravljamo ono najvrednije što imamo?
Ovaj tekst je nastao u saradnji portala Prokuplje press i portala Toplica info