Istorijat Biblioteke „Rade Drainac“
Biblioteka u Prokuplju neguje dugu tradiciju bibliotekarstva u Toplici, čiji počeci sežu u 1910. godinu, kada je osnovana Građanska čitaonica. Nakon prekida uzrokovanog Balkanskim i Prvim svetskim ratom, 23. marta 1930. godine u Prokuplju je otvorena Narodna čitaonica sa univerzitetom. Po završetku Drugog svetskog rata, u oslobođenom Prokuplju formirana je Narodna knjižnica i čitaonica. Godine 1961. Biblioteka je stekla status matične ustanove za opštinu Prokuplje, dok je 1973. otvoreno samostalno Dečje odeljenje i dodeljen joj je naziv Narodna biblioteka „Rade Drainac“. Danas, ova ustanova pruža usluge kroz Odeljenje za odrasle, Dečje odeljenje i dva punkta u seoskim sredinama – u Maloj Plani i Žitnom Potoku.
Obraćanje direktora biblioteke
Na samom početku programa, prisutnima se obratio direktor biblioteke, Dragan Ognjanović i to sledećim rečima:
Danas je Dan prokupačke Biblioteke i sa nama su najvažniji ljudi, oni koji i treba da budu tu, a to su naši čitaoci. Biblioteka se često selila, a u ovom prostoru je od 1966. godine, tu smo bezmalo 60 godina i nadamo se da konačno, ove godine, krene nešto da se menja u tom smislu. Idejni projekat je završen i ove godine bi moglo da se krene u neke radove na izgradnji nove zgrade biblioteke. Bilo bi sjajno da te neke 2030. godine na 120 godina od osnivanja prve biblioteke u Prokuplju, naš grad dobije novu biblioteku, koja bi svakako mnogo značila nama zaposlenima, ali i građanima, koji bi mogli da koriste sve one usluge, koje bi trebalo da ima jedna biblioteka, od čitaonica, tehnološke opreme, svega onog što moderno doba podrazumeva. To je nešto što je priča za budućnost, a mi smo danas ovde povodom Dana biblioteke. Ja vam se zahvaljujem što ste došli i za vas imamo neka mala priznanja, za to što ste naši najaktivniji korisnici.
Nagrađeni korisnici
U znak zahvalnosti za njihovu posvećenost i ljubav prema knjizi, Biblioteka „Rade Drainac“ tradicionalno dodeljuje priznanja najaktivnijim korisnicima. Ove godine, posebna pažnja posvećena je onima koji redovno posećuju Biblioteku, koriste njene resurse i doprinose širenju čitalačke kulture u zajednici. Nagrađeni su:
- Najstariji član biblioteke – Negosava Stojiljković, koja ima 88 godina, dobila je na poklon zahvalnicu i knjige.
- Najmlađi član prokupačke biblioteke – Hana Prelić, koja ima samo deset meseci, ima člansku kartu biblioteke već pet meseci. Njena mama, Tamara Nikolić, ističe da su šarene stranice najinteresantnije maloj Hani.
- Najaktivniji članovi biblioteke iz Prokuplja – kao najaktivnija na Dečijem odeljenju nagrađena je Jovana Durutović (4), dok je sa odeljenja za odrasle nagradu dobio Nenad Mijajlović.
Cena godišnje karte za upis u Biblioteku je 500 dinara za odrasle, deca plaćaju 350, a postoji i mogućnost kolektivnog upisa čija je cena 300 za odrasle i 200 dinara za decu.
Pesnik i prijatelj biblioteke Vlasta Cenić kao gost na rođendanu
Jedan od uvaženih gostiju biblioteke bio je i poznati pesnik i savremeni pisac Vlasta Cenić, koji je inače veliki prijatelj ove ustanove. Učenicima Osnovne škole „Nikodije Stojanović Tatko“, govorio je svoje stihove, trudeći se da ih dočara na vrlo maštovit i kreativan način. Ovom prilikom je takođe predstavio i svoju novu knjigu poezije „Zagrl’te ih, pesme moje“. Reč je o zbirci lirskih pohvala, koje je Vlasta Cenić uputio uzorima, prethodnicima i kolegama pesnicima srpske književnosti za decu. Prisutnima se obratio sledećim rečima:
Kada sam ušao u biblioteku danas, najpre sam se setio da sam sedamdeset i neke bio član ove biblioteke, kao učenik Srednje tehničke škole. Ovde sam uzimao knjige za lektiru. Ja sam još tada postao prijatelj biblioteke i bogami ostao do današnjeg dana, jer stalno, ne svake godine, ali kad god se ukaže prilika za to, ja sam ovde. Da li su to „Drainčevi susreti pesnika“ ili neki susreti za decu, kao i ovakvim povodom, rekao je ovaj pesnik i dodao da je već jednom bio na svečanosti povodom Dana biblioteke i da se ovde zaista oseća kao kod kuće i zaista kao prijatelj. Ako su bibliotekari namršteni i namrgođeni, nema ništa od rada te biblioteke. Ovde su ljudi sasvim suprotni od ovoga što sam nabrojao. I direktor Ognjanović i prethodnici, koje sam poznavao, rade na tome da biblioteka zaista bude druga kuća učenicima i starijim Topličanima. Ovde je tako danas i jedna Negosava, koja je najstariji član biblioteke, a najvredniji čitalac. Dakle, biti ovde, u biblioteci, baš na današnji dan, praznik biblioteke, prava je privilegija.
Govorio je i o važnosti trajanja najveće pesničke manifestacije „Drainčevi susreti“.
Ne samo srpska književnost, pre svega Toplica se ponosi velikim Rakom Draincem. Mislim da više od 50 godina trajanja znači da je manifestacija na dobrim čvrstim „nogama“, da dobro korača. Naravno, društvo i država treba malo više da sagledaju i tu manifestaciju, jer nema mnogo stvaraoca kojima se Toplica ponosi pred celom zemljom. Njega smo stavili na čelo kolone i moramo mu još više poštovanja ukazivati. Baš u tom smislu, da programi budu još bogatiji, oni jesu, ali da budu još više, potrebna su i finansijska sredstva. U svakom slučaju, biblioteka se bori da „Drainčevi susreti“ ne padaju sa kvalitetom, nego da rastu i lepo je biti neko ko od zaborava čuva to veliko pesničko ime.
Prisutni, koji su bili deo ove svečane poetske šetnje, uživali su u svojevrsnom performansu, koji je Vlasta Cenić pripremio povodom rođendana biblioteke, ali nisu mogle da izostanu ni pesme na dijalektu, koje uvek osvoje srca ljubitelja poezije i čuvara maternjeg jezika.