Građani Srbije imaju još svega nekoliko dana da pripreme potrebnu dokumentaciju za legalizaciju objekata, jer zvanično podnošenje prijava počinje 8. decembra. Novi zakonski propisi donose jasnije procedure, precizno definisanu dokumentaciju i tačno utvrđene naknade, sa ciljem da se što veći broj objekata upiše na stvarne vlasnike.
Koji objekti se ne mogu legalizovati?
Zakonom je jasno propisano da legalizacija nije moguća za objekte izgrađene u zaštićenim zonama, prirodnim, kulturnim i vodnim rezervatima, kao i u koridorima autoputeva i brzih saobraćajnica, te objekte izgrađene na tuđem privatnom zemljištu, državnim površinama, nacionalnim parkovima i zaštićenim područjima, budući da takvi objekti postaju vlasništvo države.
Na koje se objekte primenjuje legalizacija?
Ovaj zakonski okvir odnosi se na građevinske objekte koji se nalaze u državnoj bazi satelitskih snimaka. Legalizacija se primenjuje na objektima sa privremenom građevinskom dozvolom izdatom pre 13. maja 2003. godine, kao i na objekte izgrađene bez dozvole, a završene pre stupanja zakona na snagu.
Podnošenje prijava za legalizaciju: Naknada
Naknada za legalizaciju kreće se od 100 do 1.000 evra, zavisno od vrste i površine objekta. Pomoćni i ekonomski objekti do 500 m² biće oslobođeni naknade, dok se ostale naknade obračunavaju prema visini doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta, slično proceduri za redovne građevinske dozvole.
Elektronska prijava i potrebna dokumentacija
Država naglašava da ne preuzima odgovornost za bezbednost i funkcionalnost objekta koji se naknadno upisuje u katastar. Prijava će se podnositi isključivo elektronski, preko digitalne platforme Agencije za prostorno planiranje i urbanizam RGZ-a. Potrebni podaci uključuju osnovne podatke o podnosiocu (JMBG), broj katastarske parcele, adresu i tip objekta, površinu, spratnost, opisne delove i fotografije. Za stanove je obavezan dokaz o vlasništvu (ugovor, nasledno rešenje, rešenje o dodeli).
Podnošenje prijava za legalizaciju: Pažnja socijalno osetljivim grupama
Posebna pažnja posvećena je socijalno osetljivim grupama i licima koja žive u objektima bez jasnih imovinskih odnosa – njima se ostavlja mogućnost da lakše uknjiže imovinu, posebno porodicama sa troje i više dece, samohranim roditeljima i primaocima socijalne pomoći.
Sređivanje imovinskih odnosa
Uređeni imovinsko-pravni odnosi imaju direktan uticaj na mogućnost raspolaganja nekretninom – prodaju, izdavanje, hipoteku, priključenje na infrastrukturu. Zbog toga nadležni organi ističu da je proces maksimalno pojednostavljen kako bi svi koji ispunjavaju uslove mogli brzo i bez teškoća da obave legalizaciju.